Login za korisnike

Hipertenzija

O tome tko nam sve i kako diže tlak, i je li iza sve baš kriva UDBA, uz poveću količinu alkohola odgovara Svetislav Basara, ovaj put i kao pisac i kao redatelj.

***

Svetislav Basara jedan je od najznačajnijih suvremenih srpskih književnika, sa gotovo kultnim statusom. Slijedeći praksu svog suvremenika Dušana Kovačevića, odlučio je, međutim, okušati se i u postavljanju vlastitih djela na scenu, a debitirao je upravo 'Hipertenzijom'.

Predrag Ejdus igra 'ražalovanog' udbaša Mitra Kurduliju, koji sastavlja kraj s krajem tako što u istom lokalu vodi odvjetničku ured i  - kafić, dok na zidu drži slike i Aleksandra Rankovića i Svetog Nikole. U lokal po pravni savjet dolazi Igor Furtula (Branislav Trifunović), za koga se ispostavlja da je sin Kurdulijinog pokojnog kolege iz "Službe", ali ima suvremeni, globalistički svjetonazor. Kroz njihov dijalog, uz mnogo pića, o novijoj srpskoj povijesti i politici, mentalitetu i zavjerama, autor plasira i neke paradoksalne ideje o uzrocima suvremenih problema. Tako, na primer, Kurdulija tvrdi da je višestranački sustav uvela "Služba", prije nego se formirala prava opozicija koja bi uklonila komuniste, ali su ovi  na vrijeme zauzeli pozicije u različitim strankama i zadržali sve po starom..

O samom tekstu, autor pak kaže:

Ima već više od dvadeset godina otkako živimo u uslovima povišenog društvenog pritiska. Približno jedna polovina Srbije smatra da je ta hipertenzija endogena, da je posledica opijenosti istorijom i fascinacije istorijskim porazima, druga, pak,  polovina Srbije uverena je da su  nevolje sa hipertenzijom egzogene, to jest da nam je hipertenizija nametnuta i da se neprestano nameće iz tajnih centara moći u Vatikanu, Vašingtonu, Briselu i ko zna još gde. Ta nepodudarnost  percepcija realnosti dovela je na kraju do stvaranja dvaju Srbija. Jedna je, bajagi, pravoverna i patriotska; druga je, navodno, mondijalisitička, globalistička i izdajnička. Verbalni i tekstualni građanski rat između tih dvaju Srbija vodi se već godinama u medijima sa promenjljivo ratnom srećom. „Hipertenzija” se,  kako i dolikuje pozorištu, bavi  (crno)humornom  i (tragi)komičim aspektima te borbe sa vetrenjačama. Pri tom se ne zadržava isključivo na savremenim srpsko-srpskim bitkama već se kroz prisećanja ražalovanog udbaša Mitra Kurdulije vraća u prošlost, u sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka i ulazi u dijalog sa, sada već klasičnim delom Duška Kovačevića „Profesionalac”. Budući da je naša realnost još uvek mešavina mitologije tajnih službi, velikih političkih priča i uličnih viceva i sprdačina, to su u komadu kao ravnopravni segmenti scenske realnosti postavljeni vicevi, aforizmi i opšta mesta patriotskog novinarstva. Možda gledaocu neće biti lako da se snađe u fantazmagoričnom  svetu Mitra Kurdulije i njegovog oponenta Igora Furtule; možda  se nekome učini da je autor preterao. Pravo govoreći: bila mi je namera da preteram. Ali ma koliko preterivao, sve je to bledelo pred stvarnošću u kojoj se – na primer – žirafe dočekuju sa najvišim državnim počastima i nepodeljenom pažnjom „ozbiljnih” medija.
Pozorište, uostalom, nije tu da menja  realnost nego da ukazuje na stvari koje bi trebalo promeniti. Ako se pri tom nasmejemo, dobro je. Još ako nas se sete za Dan bezbednosti, našoj sreći neće biti kraja.

Predstava je nastala u produkciji Kulturnog centra Inđija.


Odgovori

POVEZANE VIJESTI