Candide ili optimizam

Francuski prosvjetitelj, pisac i filozof, poznatiji je pod nadimkom Voltaire nego pod pravim imenom François-Marie Arouet, kojeg je usvojio jer mu se njegovo pravo prezime nije činilo dovoljno plemićkim. Iako je uistinu i bio pripadnik francuske osamnaestostoljetne aristokracije, njegove radikalne socijalne ideje (na kojima je kasnije počivala i Francuska revolucija) i dug jezik, često su ga dovodili u sukob sa službenom politikom, pa je tako velik dio života proveo seleći po Europi.
Candide ili optimizam nastao je kao satira na Leibnizovu filozofiju optimističnog determinizma, a do današnjih je dana to djelo ostalo najpoznatiji Voltaireov uradak.
Priča slijedi mladića Candidea i njegovog tutora Panglossa na putu spoznavanja nedostataka Leibnizove filozofije.
Predstavu je na pozornicu Jugoslovenskog dramskog pozorišta postavio redatelj Aleksandar Popovski, a on sam o svojoj viziji Candidea kaže sljedeće: U vreme kada su nam naturali iluziju kao opšte stanje zemlje, pozorište je imalo zadatak da rasturi taj lažni balon i da pokaže kakva je stvarnost. Danas je iluzija ukinuta. I ne samo iluzija nego i sistem vrednosti. Bez sistema vrednosti sve nam u životu izgleda crno ili sivo. Kandid pokušava da nađe svetlu tačku. Tu potragu za svetlom tačkom možemo nazvati iluzijom. Potraga za svetlom tačkom u žitvotu, makar da se ona zvala i iluzija, izuzetno je važna. Bez toga ne postojimo. Ona je kao duša. Iluzija je duša, a ostalo je telo. Možemo da smislimo i drugu reč. To može biti nada, emocija, mašta, sanjanje... Sve same zaboravljene kategorije. Ukinuli smo kategoriju mašte jer ona u ovom pragmatičnom svetu nema upotrebnu vrednost. Koliko košta mašta? Ne znamo. I zato ona nema vrednost. Moja tiha revolucija je pokušaj da se ljudi vrate na teren emotivnosti koju će prepoznati u mojoj predstavi i potražiti je u sopstvenom životu.